ЈАЈА КОЈА СЕ НЕ ПРОДАЈУ И СИР КОЈИ НЕСТАЈЕ: Комшије у борби за муштерије од раног јутра
На пијаци је јутро почело уз гласно дозивање, смијех и мало комшијске муке. Док једна продавачица успјешно распродаје робу, њен комшија никако да пронађе купце за своја јаја.
„Ево је, продала је посљедње јаје, а ја не могу ни једно“, жали се продавач, увјерен да му ни тезга не би помогла. С друге стране, његова комшиница без проблема привлачи муштерије, нудећи „домаћи сир, лијеп и укусан“.
Иако добија савјете да се и сам окуша у гласнијем рекламирању и „маркетинг менаџменту“, покушаји дозивања купаца не доносе жељени резултат. Упркос труду и гласном оглашавању „домаћих јаја“, муштерије ипак заобилазе његову тезгу.
У међувремену, комшије покушавају да поправе расположење доручком, али ни то не иде без ироније. Док једни продају салату, кромпир и јабуке, други остају без иједне продаје.
На крају, уз смијех и помало горчине, долази и обрт – јаја за доручак ипак су купљена управо од успјешније продавачице.
Још једно јутро на пијаци показало је да, осим добре робе, пресудан може бити и начин на који се она нуди.
