У једној духовитој и помало апсурдној исповијести из популарне емисије „Добро јутро, комшија“, главна јунакиња Бранкица шокира свештеника својим признањима. Искрено објашњава како је током времена у своју кућу пуштала разне мушкарце – од комшија до мајстора – јер, како каже, „добра је душа и не прави разлику међу људима“.
Свештеник, затечен количином „гријехова“, покушава да што брже заврши исповијест, али Бранкица инсистира да све призна одједном. Ситуација прераста у комичан дијалог у којем се свештеник на крају готово предаје, дајући јој општи опрост како би могао да оде.
На крају, Бранкица остаје задовољна брзим „рјешењем“, чак позивајући свештеника да опет сврати – остављајући гледаоце уз осмијех због ове несвакидашње и хумором обојене сцене.
